Ко входуЯков Кротов. Богочеловвеческая историяПомощь
 

ОДИССЕЙ. 1990 ГОД

К оглавлению

ПУБЛИКАЦИИ

ДВА ПИСЬМА МАРКА БЛОКА И ЛЮСЬЕНА ФЕВРА

Пер., коммент. и вступ. ст. И. С. Филиппова

Неизвестные до сих пор тексты Марка Блока и Люсьена Февра не нуждаются в рекламе. Тем более если речь идет о письмах, обладающих, конечно же, особой ценностью для всех тех, кого интересуют жизнь, творчество и общественно-политические взгляды двух крупнейших французских историков XX в. Несколько лет тому назад, в преддверии 100-летия со дня рождения Марка Блока, академик Ф. Бродель любезно предоставил В. М. Далину копии двух писем из архива Л. Февра: М. Блока — Л. Февру от 15 февраля 1934 г. и Л. Февра — Э. Фаралю, известному медиевисту, в тот момент генеральному администратору Коллеж де Франс, от 8 июля 1940 г. Письма эти очень разные, но все же имеет смысл опубликовать их рядом — хотя бы потому, что принадлежат они одной эпохе, привязаны к датам, стоящим в одном ряду: первое написано на десятый день после неудавшегося фашистского путча в Париже; второе — через полмесяца после подписания перемирия в Компьенском лесу, означавшего капитуляцию Франции перед фашистской Германией.

Наибольший интерес, несомненно, представляет пространное и насыщенное разнообразной информацией письмо Блока. Мы находим здесь и рассуждения о злободневных политических событиях, и впечатления от поездки в Англию, откуда он только что вернулся, и своеобразный отчет о хлопотах, связанных с изданием «Анналов экономической и социальной истории», и сведения о его (оказавшейся неудачной) баллотировке в Коллеж де Франс. Небольшое письмо Февра интересно главным образом эмоциональным описанием обстановки, царившей в Лионе в первые дни немецкой оккупации. Публикуемые материалы нет надобности пересказывать — они говорят сами за себя; остановимся всего на двух вопросах, получивших в них наиболее яркое освещение.

Об ученом правильно судить в первую очередь по его трудам и научной деятельности в целом. Письмо Блока в этом отношении весьма содержательно, так как помогает нам по достоинству оценить колоссальную организационную работу, проводившуюся им и Февром по объединению прогрессивных западноевропейских историков. Благодаря ему мы имеем редкую возможность заглянуть за кулисы «Анналов» и лучше понять многообразные проблемы, возникавшие в ходе их издания. Письмо напоминает, в частности, — и это непременно следует иметь в виду, анализируя идейно-методологическую направленность довоенных «Анналов», — что журнал был, возможно, и бесприбыльным, но все же коммерческим предприятием, что редколлегии приходилось постоянно думать о клиентуре и печатать иной раз не совсем то, что хотелось. Мы узнаем также, что по крайней мере в 1934 г. «Анналы» испытывали трудности с подбором авторов. Поездка Блока в Англию, о которой говорится в письме, имела одной из основных целей привлечь к активному сотрудничеству английских коллег. Но, несмотря на добрые и упрочившиеся отношения Блока со многими британскими историками, эта попытка не увенчалась особым успехом (интерес к школе «Анналов» обозначился в Англии уже после войны, притом не сразу). В других аспектах поездка была более


МАРК БЛОК

удачной. Достаточно сказать, что в ходе ее начались переговоры об участии Блока во втором издании «Кембриджской экономической истории Европы». Итогом явилась большая и все еще не утратившая научного значения написанная Блоком глава в первом томе этого издания, вышедшем в свет в 1942 г. Блоку не суждено было его увидеть.

С осени 1940 г. он не покидал территорию Франции, а в конце 1942 г. после немецкой оккупации южной зоны перешел на нелегальное положение, став деятельным участником движения Сопротивления. Арестованный в марте 1944 г., он был расстрелян 16 июня 1944 г.

 

Второй вопрос касается общественно-политической позиции Блока и Февра в связи с фашистской угрозой 1934 г. и фашистской реальностью 1940 г. Конечно, два письма, выхваченные из контекста многолетней переписки, притом такие, где авторы вовсе не намеревались формулировать свое гражданское кредо, не лучший источник для изучения столь сложного вопроса. Но все-таки это источник, и, как убеждает обращение к другим текстам Блока и Февра, источник достаточно надежный.

Блок комментирует драматические события 6 февраля 1934 г., когда французские фашисты попытались путем прямого, «уличного» давления на парламент совершить государственный переворот, предшествовавшее этому смещение потворствовавшего ультраправым префекта полиции Кьяппа, последовавшую на другой день после похода фашистов на Бурбонский дворец отставку кабинета Даладье и формирование откровенно реакционного правительства Думерга. Он, безусловно, возмущен и обеспокоен происходящим, однако выхода из создавшейся ситуации не видит.

В письме проявилась характерная для французской научно-гуманитарной интеллигенции тех лет привычка как бы со стороны смотреть на политические страсти как внутри парламента, так и за его стенами, привычка, подкрепленная убеждением, что сделать все равно ничего нельзя, а Касталию истинных ученых не поколеблют никакие бури. Как признавал впоследствии Февр, он и его друзья в то время не совсем поняли смысл и важность происходящего 1. Отсюда желание Блока отмахнуться от своих опасений («простите за эти рассуждения, почти столь же несуразные, как и их предмет» ), отсюда и старания Февра убедить себя, что академическая жизнь еще может наладиться, отсюда в конечном счете свойственное им обоим стремление переносить обсуждение животрепещущих проблем в плоскость проблем интеллектуальных, нравственных и психологических.

1 Annales d'histoire sociale. 1945. T. 7. P. 15.


В свете публикуемых материалов дальнейшая эволюция Блока к активному участию в движении Сопротивления может показаться неожиданной, но только на первый взгляд. «Странное поражение», «Апология истории», другие его работы, а также письма военных лет свидетельствуют, что происшедшая в нем метаморфоза не сопровождалась отрицанием прежнего «я», что эволюция эта была хотя далеко не плавной, но на редкость последовательной. Блок остался верен привычке осмысливать разворачивающиеся на его глазах события в отвлеченных категориях («наше поражение, — писал он в 1943 г., — по существу было поражением ума и характера» 2), но стал совсем иначе оценивать свою сопричастность к этим событиям.

«Совесть моя неспокойна, — читаем мы в его письме к Февру от 8 октября 1939 г. — Думаю, что у всех у нас совесть должна быть неспокойна. Мы позволили в 1919 — 1920 гг. и позднее совершиться слишком многим большим глупостям, не протестуя или почти не протестуя. . . Мы продали наши души за покой, за возможность заниматься умственным трудом, за беззаботность „настоящей" жизни после четырех лет кошмаров войны. . . Подумайте обо всем этом, друг мой. Сейчас такие люди, как Вы, обязаны убедить себя, что они могут многое» 3. Еще категоричнее высказался он полгода спустя в «Странном поражении». Называя «интеллектуальную летаргию правящих классов», засилье военщины и геронтократию в числе причин, приведших к катастрофе 1940 г., Блок писал: «Обо всем или почти обо всем мы давно шептались в кругу близких людей. Но скольким из нас хватило смелости сказать об этом вслух? Я вполне осознаю, что наши души — не души партийных активистов. Но долг призывал нас вовсе не к работе в избирательных комитетах. В нашем распоряжении были язык, перо, мозг. . . Ясно сформулировать потребности общества и стараться распространить свои идеи — значит заквасить общественное мнение по-новому; это шанс воздействовать на его изменение и постепенно в конце концов направить течение событий хоть немного, но в другое русло. . . Большинство из нас вправе сказать, что мы были хорошими тружениками. Были ли мы всегда хорошими гражданами?» Ответ Блока звучит совсем уже резко: «Мы не осмелились выступить публично. . . Мы предпочли уединение в боязливой тиши наших кабинетов. Да простит нам молодежь кровь на наших руках!» 4

Краски здесь, безусловно, сгущены. На протяжении десяти предвоенных лет «Анналы» боролись с иррационализмом, с пренебрежением к вопросам экономики, социального положения и мировосприятия народных масс (невнимание к ним, по мнению Блока, содействовало поражению Франции), с научной недобросовестностью, предвзятостью и заушательской критикой. Все это и многое другое Блок мог бы поставить себе в заслугу. Мог, но не захотел. В письмах военных лет он предстает человеком, строго и несколько отстранение оценивающим свое прошлое, но отнюдь не порывающим с ним, человеком, стремящимся к обновлению. «Для меня эти годы, — писал он в марте 1942 г., — были временем передышки, раздумий и духовного обогащения. Будущее покажет, пошло ли это на пользу» 5.

Гражданская позиция Блока в 1934 г. была безупречно честной; пока еще недоставало, однако, решимости, мобилизовав свои знания, опыт и авторитет, перейти, в той или иной форме, к открытой борьбе против того, что было в его глазах порочно и ненавистно. В 1942 — 1944 г. эта решимость была доведена до абсолюта. «Будущее покажет. . .» Увы! Последнюю точку в творчестве Блока поставил отнюдь не типографский свинец.

2   Цит. по: Febvre L. Combats pour l'histoire. P., 1965. P. 406.

3   Annales d'histoire sociale. 1945. T. 7. P. 19-29.

4   Bloch M. L'etrange defaite. P., 1946. P. 188-189.

5   Annales d'histoire sociale. 1945. T. 7. P. 27.


МАРК БЛОК - ЛЮСЬЕНУ ФЕВРУ

Strasbourg, 15.2.1934

Mon cher ami,

Je suis revenu ici hier matin, tout d'une traite depuis Cambridge. C'a ete pour me trouver happe sans dire ouf, dans le moulin universitaire. D'innombrables papiers encombrent encore ma table. Mais je ne veux pas tarder a vous ecrire. 11 y a une eternite que je ne sais rien de vous. De mon cote, a l'exception de mon mot, trop hativement gribouille a Londres, je vous ai laisse bien longtemps sans nouvelles. Vous avez vecu a Paris des journees penibles. Croyez bien que se trouver a l'etranger, a ce moment, n'avait non plus rien de plaisant. A l'angoisse de se sentir loin, s'ajoutait la difficulte d'expliquer a ces braves Anglais des evenements en eux-memes mediocrement intelligibles. J'ai sue sang et eau a faire comprendre a mes interlocuteurs que M. Chiappe n'est ni un heros ni un parangon de vertu, — ou que du moins il ne passait pas generalement pour tel. L'attitude des journaux londoniens a ete d'ailleurs bien curieuse. Premier stade: «ces Francais n'en font jamais d'autre; du reste, avec un pareil gouvernement et un pareil Parlement. . . en tout cas ce n'est pas chez nous qu'on verrait jamais rien de semblable». Deuxieme stade: «he la! attention! si un quelconque fascisme triomphe en France, que deviendra norte „democratie parlementaire"? Ne rions pas; le feu est a notre porte. Apres tout, ce regime francais, il a encore ses bons cotes. . .» Pour moi, je demeure je l'avoue, assez trouble. Je ne realisais pas, jusqu'ici, la puissance sur ce qu'il faut bien appeler les masses bourgeoises, d'une vague mystique de violence et de 18 brumaire. J'imaginais bien, mais je ne realisais sans doute pas completement, cette redoutable carence gouvernementale et administrative qui des ministres jusqu'aux. . . proviseurs de lycee pourrit toute notre machine. Il est trop certain que ni Mussolini ni Hitler n'auraient offert le Maroc a un prefet de police factieux ou a un chef de la Surete considere comme suspect la direction de la Comedie Francaise! On percoit, a la base de tout ce desordre, un horrible et pueril melange de veulerie, de faciles camaraderies, de mauvaises habitudes de travail, et de totale inintelligence. J'aimerais a pouvoir me rendre compte de ce qu'on pense ou sent en province. Vous le savez, d'ici c'est impossible.

Pardon de ce discours, a peu pres aussi absurde que son sujet. Et parlons plutot aux Anglais. J'ai surtout vecu a Londres, et beaucoup hante la Reading Room du British: surtout apres le depart de ma femme (qui m'a quitte le 7) et meme pendant son sejour. Ce qui fait que j'ai peu revu les musees et la ville. J'ai passe mon premier week-end a Oxford, ou j'ai, notamment, fraternise avec Powicke, et de Dimanche dernier jusqu'a mon depart j'ai ete, a Cambridge, l'hote de St. John's College. La-bas, j'ai vu surtout le brave vieux Coulton et Clapham deja rencontre a Londres. A Londres, j'ai frequente les milieux de la School of Economies: Tawney (tres charmant), miss Power, Postan. Une fois de plus, j'ai goute ce qui fait le charme de la vie anglaise, et notamment de la pratique intellectuelle, dans les bibliotheques, musees etc.: je veux dire l'absence totale de tout corporatisme. Indiscutablement, quelques heures de travail au British inspirent l'irresistible envie de dresser sur le square


de Louvois un vaste bucher fait de tous les reglements de la B. N., et d'y bruler, en un splendide auto-da-fe, Julien Cain, ses bibliothecaires et ses gardiens. . . quelques lecteurs malodorants aussi, si vous voulez, et sans doute encore l'architecte, que je n'ai pas l'honneur de connaitre; apres quoi on pourrait travailler et inviter les etrangers a venir travailler chez nous. La regle des 10 bulletins par seance est une indicible honte. Quant au travail reel qui s'accomplit la-bas, dans les Universites, vous devinez combien il est malaise de l'apprecier. Il me parait plus intense a Londres qu'ailleurs. Mais que nos collegues d'Oxford et Cambridge sont donc confortablement installes! J'ai eu la chance, a Cambridge, d'un temps ravissant. Quant au porto, je dois avouer que je donne resolument la palme a celui d'Oxford (Oriel). Pour l'amour de Dieu; ne le dites pas a Clapham!

J'ai trouve les gens de la London School, en particulier, tres desireux de collaborer, de nous envoyer des etudiants, etc. Si les Dieux veulent bien me permettre de travailler un jour a creer avec vous au College, un petit centre d'enseignement historique, il y aura la des rapports a nouer. A Cambridge, Clapham cherche a mettre sur pied une Cambridge Economie History — du modele connu, mais, si je comprends bien, moins morcelee. Ils voudraient me faire ecrire une partie du lor volume; mais je n'ai rien promis; trop de pain sur la planche. . . En tout cas, quand leurs plans seront arretes il faudra leur faire la politesse de les annoncer dans les Annales. Je ne sais encore si mes conferences de Londres seront publiees, ni sous quelle forme.

Je ne vous rapporte pas de copie pour les Annales, ni, je le crains, malgre une discrete propagande, beaucoup d'abonnements nouveaux. Pour ceux-ci, c'est une tournee dans les petites et moyennes universites qu'il faudrait entreprendre. Je dois ecrire ces jours-ci a Jacob, de Manchester; je verrai s'il y a qq chose a faire de ce cote-la. Articles: il n'y aurait guere a solliciter que des articles sur des sujets determines. Tawney ets en plein dans l'histoire sociale du XVIIe siecle («social background of the Civil War»); certainement il aurait des choses interessantes a dire; mais je ne crois pas qu'il serait dispose a rien publier pour le moment. Et naturellement, ils ont leurs propres revues. Comptes rendus: au the de la London School, j'ai rencontre Alexandre; je n'ai pas cru devoir faire allusion a votre correspondance, si paradoxalement unilaterale; le lieu d'ailleurs ne s'y pretait guere. Il est venu a ma Iere conference, n'a plus reparu aux autres; je l'ai rencontre un jour a la Bibl. de la London School, il n'a pas fait mine de me reconnaitre. Timidite, peut-etre. Mais je n'ai pas cru pouvoir abaisser la dignite des Annales par d'instantes prieres reiterees aupres de ce petit jeune homme (qui est d'ailleurs un grand, gros, velu et noir jeune homme). Nous pourrons, en revanche, si nous le voulons, obtenir des comptes-rendus de Postan. Je ne sais si vous identifiez le personnage. C'est un Juif russe, ou bessarabe, de 35 ans a peu pres je suppose, anglicise (malgre un accent impossible) et que Power et Tawney ont enregimente dans le corps enseignant de la School of Economies. Ce que je connais de lui (notamment sur le credit commercial, au moyen age) est bien; il semble avoir la-bas un gros prestige — l'homme d'avenir! — et de fait on voit en lui une sorte de devorante ardeur de savoir et de lire, qui n'a rien de britannique.


Il pourra nous rendre des services. Mais (bien qu'il soit moins insulaire que les autres) avec cet inconvenient, toujours, qu'un compte-rendu d'un Anglais par un Anglais risque de manquer d'horizon. Ce sera a essayer, a l'occasion.

Vu la-bas Koebner, chasse de Breslau et reduit a s'en aller, l'annee prochaine, enseigner, en hebreu, sur la colline de Sion: en hebreu, que naturellement il lui faut, prealablement, apprendre. Encore, aux dernieres nouvelles, n'etant plus absolument sur de ce poste. Il nous donnera sans doute avant de partir un article, utile. Vu aussi Kantorovicz (l'homme de Frederic II, l'empereur) dont l'histoire est plus curieuse: il n'a ete, dit-on, recueilli a Oxford que par erreur, car il appartient — je repete ici encore: dit-on — au faible pourcentage de non-aryens que les nazis ont decide de conserver. Un peu suspect, un peu trop aimable et confiant, assurement, mais intelligent, vivant, pas du tout Herr Professor: je vous le signale, le cas echeant, pour des entreprises type Synthese.

Leuilliot m'a envoye les epreuves du n° de janvier (qui est un peu en retard). J'ai vu que vous avez ete conduit a y faire plus mince qu'a l'ordinaire la part des courriers. Pour une fois, cela n'est pas grave. Mais rendons-nous compte qu'a l'etranger, en particulier, nos courriers et d'une facon plus generale notre partie critique sont l'element essentiel de notre prestige. D'ailleurs, vous le savez aussi bien que moi. Le numero, dans l'ensemble, est vivant. Seulement il nous faudra, pour la suite, un ou deux articles plus «historiques»: la aussi, question de clientele. Qu'avons-nous sur la planche? Je n'ai pas encore la traduction du Mickwitz (L'or dans le monde antique). Ce sera pour la semaine prochaine. N'oubliez pas, je vous prie, de me repondre au sujet de Latron.

Naturellement, je ne sais rien du College. C'est vous qui me renseignerez. Dois-je, a votre avis, aller a Paris, fin de fevrier ou debut de mars? Ne serait-ce que pour voir Lebesgue, qui (seul, avec l'inguerissable Monceaux, que je laisse rancir dans son coin) manque a ma liste de visites faites? vous vous souvenez qu'il etait malade en janvier. Et croyez-vous d'autres demarches utiles? Je vais poser la meme question a Gilson. Inutile de vous dire que je ne prendrai le train que contraint et force. Je me sens d'humeur sedentaire, et, s'il faut tout avouer, un peu las. Et savez-vous si la date de la deliberation a ete fixee? Je n'ai pas la fievre. Mais la position d'instabilite est de celles qu'on ne garde pas longtemps sans courbatures.

Je vous rendrai reponse ces jours-ci pour l'Encyclopedie. Je vais tacher de trouver les quelques heures necessaires a la reflexion et a la decision.

Bien entendu, en me repondant, ne negligez pas, je vous prie, les nouvelles personnelles. Ici, Suzette a eu, en notre absence, une angine sans gravite, mais qui a bien failli ecourter facheusement le sejour de ma femme a Londres: non que nous fussions le moins du monde inquiets pour l'enfant, mais nous redoutions la fatigue pour ma mere. La lettre nous annoncant que la fievre etait tombee est arrivee au moment ou nous nous appretions a freter un taxi pour la gare de Victoria. En ce moment, le bulletin de sante familial est, dans l'ensemble, favorable. Etienne, cependant, est plus gros, plus mou et plus aisement fatigue que nous ne le voudrions.

En toute amitie M. B.


Страсбург, 15 февраля 1934 г.

Дорогой друг!

Я вернулся вчера утром прямо из Кембриджа. И это для того, чтобы, не успев отдышаться, сразу же попасть в университетские жернова. Множество бумаг все еще загромождает мой стол. Но я не хочу медлить с письмом. Уже целая вечность, как я ничего не знаю о Вас. Да и сам я, если не считать нескольких слов, второпях нацарапанных в Лондоне, очень уж давно Вам не писал. Вы в Париже пережили тягостные дни. Поверьте, что оказаться в этот момент за границей тоже было малоприятно. К тревожному ощущению оторванности от родины добавлялось затруднение, как объяснить этим славным англичанам события, сами по себе не слишком понятные. Я изошел потом и кровью, пытаясь растолковать моим собеседникам, что г-н Кьяпп 1 не герой, не образец добродетели — или что по крайней мере таковым его считают далеко не все. Позиция лондонских газет была, впрочем, довольно любопытной. Первый этап: «От этих французов ничего другого ждать и не приходится; да и вообще, с таким правительством и таким парламентом. . . у нас во всяком случае ничего подобного быть не может». Второй этап: «Эй! Послушайте! Если какой бы там ни было фашизм возьмет верх во Франции, что станет с нашей „парламентской демократией?" Тут не до смеха, вода уже подступает к горлу. В конце концов у этого французского режима все же есть свои хорошие стороны. . .» Что до меня, признаюсь, я нахожусь в довольно сильном беспокойстве. Я не осознавал до сих пор, какую власть имеет мистическая волна насилия и 18 брюмера над теми, кого можно, пожалуй, назвать буржуазной массой. Я догадывался, конечно, но безусловно не осознавал до конца эту пугающую беспомощность правительства и администрации, которая от министра до директора лицея разлагает всю нашу машину. Совершенно очевидно, что ни Муссолини, ни Гитлер не предложили бы Марокко крамольствующему префекту полиции или директорское кресло Комеди Франсез — заподозренному в неблагонадежности начальнику службы госбезопасности! В основе всего этого беспорядка чувствуется ужасающая ребяческая смесь слабоволия, неразборчивых приятельств, неумения работать и всеобщего неразумия. Интересно, какие мысли и чувства все это вызывает в провинции. Вы ведь знаете, отсюда это понять невозможно.

Простите за эти рассуждения, почти столь же несуразные, как и их предмет. Расскажу лучше об англичанах. Жил я главным образом в Лондоне и проводил много времени в Reading Room * Британского музея, особенно после отъезда моей жены (она уехала седьмого) и даже пока она была там. Из-за этого я не смог толком посмотреть заново музеи и город. Первый уик-энд я провел в Оксфорде, где, в частности, сошелся с Поуиком 2, а с последнего воскресенья и до отъезда был гостем Сент-Джон-колледжа в Кембридже. Там я общался в основном со славным старым Коултоном и с Клэпхэмом 3, с которым до этого уже встречался в Лондоне. В Лондоне я вращался в кругах Экономической школы: Тоуни (очень обаятелен), мисс Пауэр, Постан 4. И опять я ощутил то, что придает шарм английскому образу жизни, особенно в интеллектуальной сфере — библиотеки, музеи и т. д.: я имею в виду полное отсутствие всякой корпоративности. Несколько часов работы в Британском музее бесспорно внушают неукротимое желание соорудить на площади Лувуа огромный костер из всевозможных установлений Национальной библиотеки и сжечь на этом великолепном аутодафе Жюльена Кэна 5, его библиотекарей и хранителей. . . также некоторых вонючих читателей, если Вам угодно, и несомненно еще и архитектора, которого я не имею чести знать, после чего можно было бы работать самим и приглашать к нам работать иностранцев. Прави-

* Читальный зал  (англ.).


ло не более 10 требований за раз невыразимо позорно. Что касается реальной работы, которая делается в тамошних университетах, Вы догадываетесь, как трудно ее оценить. Мне она показалась более напряженной в Лондоне, чем в других местах. Но до чего же наши оксфордские и кембриджские коллеги хорошо устроены! В Кембридже мне повезло: стояла чудесная погода. Что же касается портвейна, должен признаться, я решительно отдаю предпочтение оксфордскому  (Ориэль). Ради бога, не говорите об этом Клэпхэму!

Я пришел к выводу, что люди из Лондонской Экономической школы (они особенно) очень расположены сотрудничать, посылать к нам студентов и т. д. Если боги позволят мне когда-нибудь работать с Вами над созданием в Коллеж де Франс небольшого центра по преподаванию истории, там будет с кем завязать контакты. В Кембридже Клэпхэм пытается наладить издание «Кембриджской экономической истории» — по старому образцу, но, если я правильно понял, менее фрагментарное. Они хотели бы, чтобы я написал часть I тома, но я ничего не обещал — дел и без того невпроворот. . . В любом случае, когда их планы оформятся, надо будет оказать им любезность и дать объявление в «Анналах». Будут ли мои лондонские лекции опубликованы и в каком виде, я пока не знаю.

Текста их для «Анналов» я не привез; боюсь, что, несмотря на ненавязчивую пропаганду, не порадую Вас и большим количеством новых подписчиков. Чтобы их заполучить, следовало бы поездить по малым и средним университетам. На днях я должен написать Джейкобу б в Манчестер; посмотрю, нельзя ли что-нибудь сделать с этого конца. О статьях: имеет смысл заказывать статьи только на заранее определенные темы. Тоуни целиком погружен в социальную историю XVII в. («social background of the Civil War»)*; у него, конечно, нашлось бы что сказать интересного, но не думаю, что в данный момент он расположен что-либо публиковать. И естественно, у них есть свои собственные журналы. О рецензиях: на чаепитии в Лондонской школе я встретил Александра. Я не счел нужным напоминать ему о вашей переписке, столь странно односторонней; впрочем, обстановка была неподходящая. Он пришел на мою первую лекцию, на других больше не появлялся; как-то раз я встретил его в библиотеке Лондонской школы, но он сделал вид, что не узнал меня. Застенчивость, может быть. Тем не менее я посчитал невозможным унижать достоинство «Анналов», снова и снова упрашивая этого мальчишку (вообще-то он крупный, толстый, волосатый, смуглый малый). Зато мы сможем, если захотим, получать рецензии от Постана. Не знаю, представляете ли Вы, о ком идет речь. Это русский или бессарабский еврей, лет тридцати пяти, англизированный (хотя и с немыслимым акцентом), которого Пауэр и Тоуни завербовали в преподавательский корпус Экономической школы. То, что я читал у него (особенно о торговом кредите в средние века), хорошо. Похоже, он пользуется там большим авторитетом — человек с будущим — и действительно, в нем ощущается какая-то всепожирающая страсть к знанию и чтению, в которой нет ничего британского. Он может быть нам полезен. С тем, однако, неизбежным неудобством, что (хотя он и менее островитянин, чем другие) рецензии англичанина на англичанина порой недостает кругозора. Тем не менее при случае надо будет попробовать.

Видел там Кебнера , изгнанного из Бреслау и вынужденного в будущем году отправиться к холмам Сиона, чтобы читать там лекции на иврите, который ему, естественно, придется предварительно выучить. Причем, по последним слухам, он вовсе не уверен в том, что получит это место. Прежде чем уехать, он, вероятно, даст нам дельную статью. Видел также Канторовича (человека Фридриха II — императора), чья история более любопытна. Говорят, его приютили в Оксфорде лишь по ошибке, поскольку он принадлежит — повторяю: как говорят — к незначительному проценту неарийцев, которых наци решили сохранить. Не-

* Социальные предпосылки гражданской войны  (англ.)


много подозрительный, немного слишком любезный и, разумеется, самоуверенный, но остроумный, живой, совсем ничего от «герр профессор»; рекомендую его Вам на случай начинаний типа «Синтез».

Леильо9 прислал мне корректуру январского номера (который слегка запаздывает). Вижу, что Вы были вынуждены сделать более тощим, чем обычно, раздел обзоров. Один раз это не опасно. Учтем, однако, что за рубежом в особенности наши обзоры, а по большому счету весь наш критический раздел являются существенным элементом нашего престижа. Впрочем, Вы знаете это не хуже меня. В целом номер живой. Только нужно будет поместить в дальнейшем одну или две более «исторических» статьи — здесь опять вопрос клиентуры. Что у нас на очереди? Я еще не видел перевод Миквица 10 («Золото в древнем мире» ). Это — на следующую неделю. Не забудьте, пожалуйста, ответить мне по поводу Латрона 11.

Естественно, я совсем не знаю, что делается в Коллеж де Франс. Просветите же меня. Должен ли я, на Ваш взгляд, в конце февраля или в начале марта ехать в Париж? Неужели только для того, чтобы повидать Лебега 12? Ведь он единственный (не считая схоронившегося ото всех Монсо 13, который пусть себе чахнет в своем углу), кому я еще не нанес положенного визита. Вы помните, в январе он был болен. И считаете ли Вы целесообразным предпринять другие шаги? Я собираюсь задать тот же вопрос Жильсону 14. Нечего и говорить, что я сяду в поезд лишь по необходимости и принуждению. Мне хочется побыть дома, а если уж говорить откровенно, я немного устал. Между прочим, Вы не знаете, была ли назначена дата заседания? Меня не лихорадит, но затянувшееся состояние неопределенности изматывает, от этого никуда не денешься.

В ближайшие дни я дам Вам ответ насчет Энциклопедии. Постараюсь найти несколько часов, чтобы подумать и решить что-нибудь.

Отвечая мне, не пренебрегайте, пожалуйста, личными новостями, это ведь само собой разумеется. Что до нас, Сюзетта болела в наше отсутствие ангиной, не слишком тяжелой, но едва не сократившей обиднейшим образом пребывание моей жены в Лондоне, — не то чтобы мы так уж боялись за ребенка, скорее беспокоились, что все это будет не по силам моей матери. Письмо с сообщением, что температура спала, пришло в момент, когда мы уже собирались заказывать такси на вокзал Виктория. На сегодня бюллетень семейного здоровья в целом неплохой. Этьен, вот, правда, на наш взгляд, слишком толстый, рыхлый и очень уж легко утомляется.

С дружескими чувствами, М. Б.

ПРИМЕЧАНИЯ

1  Кьяпп, Жан (1878-1940) —префект полиции в 1927—1934 гг. Был замешан в афере
Стависского, благоволил к правоэкстремистским организациям. 3 февраля 1934 г. прави
тельство Э. Даладье, стремясь удалить Кьяппа из Парижа, предложило ему пост гене
рального резидента в Марокко. Кьяпп отказался и подал в отставку. Путчисты 1934 г. тре
бовали восстановить его в должности.

2  Поуик, Фредрик Морис (1879—1963) — английский медиевист, специалист по политиче
ской истории Англии, истории церкви и общественной мысли.

3  Коултон, Джордж Гордон (1858—1947) — английский историк, автор многочисленных
работ в основном по проблемам средневековой культуры. Клэпхэм, Джон Харольд
(1873—1946) — английский историк, специалист по экономической истории Европы
в новое время.

4  Тоуни, Ричард Генри (1880 — 1940) — английский историк, известный главным образом
своими работами об экономике и общественной мысли Англии XV—XVII вв.; Пауэр,
Айлин Эдна   (1889—1940) — английский историк,  специалист по экономическим  про-


блемам  средневековой  Англии;   Постан,   Майкл   (1899—1981) — английский   историк. Родился в Бессарабии. Специалист по аграрной истории средневековой Англии.

5   Кэн, Жюльен    (1887 — 1974) — историк   культуры,   академик.   В   1930—1940   и   1945 —

1964 гг. генеральный администратор Национальной библиотеки в Париже.

6   Джэйкоб, Эрнест Фрейзер  (1894—1969) — английский историк, специалист по истории

церкви и культуры преимущественно Англии XV в.

7   Кебнер, Рихард (1885 — 1958) — профессор Бреслауского (1920—1933) и Иерусалимского

(1934—1955)   университетов.   Специалист  по  истории  средневековой   Германии   и   общественной мысли нового времени.

8   Канторович, Эрнст (1895—1963) — медиевист. Родился в Познани. В 1930—1934 гг. —
профессор Франкфуртского университета. В январе—июле 1934 г. — «гостящий» пре
подаватель в Оксфорде. С августа 1934 г. по ноябрь 1938 г. работал в Берлине, в комиссии
по изданию Monumenta Germaniae Historica. Затем эмигрировал в Англию. С 1939 г. рабо
тал в США, в университетах Беркли и Принстон. Автор нашумевшей книги о Фридрихе II,
императоре Священной Римской империи  (1927).

9   Леильо, Поль (1897 — 1983) —секретарь редакции «Анналов». В 1927 — 1933 гг. работал
в одном из лицеев Страсбурга, в 1933 — 1944 г. — в парижском лицее Карла Великого.
Много печатался в «Анналах». Специалист по социальной истории Франции в новое
время.

10 Миквиц, Гуннар (1906 — 1940) — финский историк, специалист по экономике древности

и средневековья. В майском (27-м) номере «Анналов» за 1934 г. была опубликована его статья «Проблема золота в античности».

11 Латрон, Андре — французский историк и этнограф, специалист по Ближнему Востоку.

В том же номере «Анналов» вышла его статья «Сельская жизнь в Сирии и Ливане: социально-экономическое исследование». 12 Лебег, Филеас  (1869 — 1958) — французский филолог, преподаватель Коллеж де Франс,

специалист по истории романских литератур и фольклору.

13 Монсо, Поль (1859—1941) — французский историк и филолог, преподаватель Коллеж де Франс,  специалист  по  истории  античной  культуры,   преимущественно христианской.

14 Жильсон, Этьен Анри (1884—1978) — французский философ, автор многочисленных работ по истории философии и культуры, особенно средневековой. Профессор Страсбургского (1919 — 1920) и Парижского (1920—1932) университетов, затем профессор Коллеж де Франс.


ЛЮСЬЕН ФЕВР - ЭДМОНУ ФАРАЛЮ

Le lundi 8 juillet 1940 Le Souget, St. Amour, Jura.

Mon cher Faral,

Cette lettre vous arrivera-t-elle? et ou vous trouvera-t-elle? Je fais, en l'adressant au Ministere, un grand acte de foi dans l'intelligence des bureaux — mais helas!

J'espere que vous n'avez recu de coups que moraux — et que vous-meme et tous les votres etes sauf. Personnellement, je suis reste a St. Amour (Jura) avec les miens jusqu'au moment ou l'ennemi etant a 50 km, j'ai voulu mettre en lieu sur mon fils de 17 ans et garder personnellement le contact avec la France non occupee. J'ai pu sauter a la derniere minute, avec les miens, dans un camion militaire et voir l'affreuse debacle, d'ici jusqu'a Lyon ou nous sommes arrives le soir meme. Impossible d'aller plus loin: trains supprimes, batailles autour des camions, etc. La vanite de cette fuite devant la fatalite m'est apparue totale — puisqu'on ne tentait rien pour s'y opposer. Je suis reste a Lyon. J'ai ete voir le Recteur — et Ch. Dugas, le doyen, votre camarade, je crois, nous a offert son appartement aussitot. Le geste etait d'autant plus gentil que Dugas avait ete candidat au College je ne dirai pas contre moi, mais parallelement a moi — et que sa non-election lui a ete penible. J'ai eu la douleur de subir, la-bas, les defiles perpetuels des Allemands — d'ailleurs corrects et assez bons enfants (c'etaient des Bavarois surtout, et des Autrichiens) mais d'une avidite et d'une gloutonnerie redoutables. J'ai vu Leriche, devenu medecin chef de toutes les salles militaires francaises de l'Hopital Herriot. Ces contacts et ceux des historiens et des geographes de Lyon m'ont aide a me reprendre et a me redonner le gout du travail. Mais quel avenir?

En ce qui concerne le College, va-t-on rouvrir les cours a Paris, dans Paris occupe, et donc sous le controle allemand? Je pense que la question, qui m'obsede, ne peut etre resolue encore. Lyon en tous cas, je m'en suis rendu compte et on me l'a dit, serait heureux de nous offrir un asile au moins partiel. C'est une grande ville — et qui ne sera pas trop encombree. Je vous le dis a tout hasard. ..

Pour l'instant je reste ici: St. Amour ne doit pas etre occupe. Je paierai ma dette aux Collegues Lyonnais en les aidant, s'ils me le demandent, a faire passer le baccalaureat. Apres quoi, je verrai. Je vis dans une ignorance totale de tout. Et. d'abord du sort de tous ceux qui me sont chers: parents et amis. Rien de Marc Bloch notamment, ce qui m'inquiete beaucoup. . . Les relations postales avec Paris ne sont toujours pas reprises, avec le Midi elles commencent e reprendre.

J'arrete cette lettre, faite surtout pour vous donner mon adresse. Quant aux commentaires. . . helas!

Bien cordialement votre,

Lucien Febvre.


Понедельник, 8 июля 1940 г. ЛеСуже, Сент-Амур, Юра.

Дорогой Фараль!

Дойдет ли до Вас это письмо? И где оно Вас найдет? Посылая его на министерство, я уповаю на сообразительность чиновников — но увы!

Надеюсь, Вы не получили иных травм, кроме моральных, и пребываете, как и все Ваши,

ЛЮСЬЕН ФЕВР

в добром здравии. Сам я оставался с семьей в Сент-Амуре (Юра) вплоть до того момента, когда враг оказался уже в 50 км. Мне хотелось отвезти в безопасное место моего 17-летнего сына, а самому сохранить непосредственный контакт с неоккупированной частью Франции. В последнюю минуту нам удалось вскочить в военный грузовик — и наблюдать ужасающий разгром повсюду до самого Лиона, куда мы прибыли в тот же вечер. Дальше ехать было невозможно: поезда отменены, драки за место в грузовике. Никто даже не пытался как-то воспрепятствовать всему этому. Перед лицом неизбежности это бегство показалось мне абсолютно тщетным. Я остался в Лионе. Нанес визит ректору, а Ш. Дюга 1, декан (кажется, Ваш приятель), сразу же предложил нам остановиться у него. С его стороны это было тем более любезно, что Дюга в свое время баллотировался в Коллеж де Франс, нельзя сказать, чтобы против меня, но одновременно со мной, и тяжело переживал свое неизбрание. Я имел несчастье быть свидетелем бесконечных маршей немцев — в общем вежливых и довольно добродушных (это были в основном баварцы и австрийцы), но страшно алчных и прожорливых. Видел Лериша 2, ставшего главным врачом всех французских военных подразделений Госпиталя Эррио. Эти контакты, а также общение с лионскими историками и географами помогло мне оправиться и вновь обрести интерес к работе. Но что сулит нам будущее?


Насчет Коллеж де Франс: будут ли возобновлены занятия в Париже, в оккупированном Париже, а стало быть, под контролем немцев? Этот вопрос не дает мне покоя и, думаю, пока что не может быть решен. В любом случае в Лионе (так мне сказали, да я и сам это понял) будут счастливы предоставить нам пристанище, по крайней мере некоторым из нас. Город большой и не будет слишком переполнен. Говорю Вам об этом на всякий случай. . .

Пока я остаюсь здесь: Сент-Амур не должен быть оккупирован. Я постараюсь вернуть свой долг лионским коллегам и помогу им, если они попросят, принять выпускные экзамены на бакалавра. А там — посмотрим. Я живу в полном неведении, особенно о судьбе тех, кто мне дорог: родственников и друзей. Совсем ничего о Марке Блоке, что меня очень беспокоит. . . Почтовая связь с Парижем все еще не восстановилась, с Югом — начинает восстанавливаться.

Заканчиваю это письмо, написанное в основном затем, чтобы дать Вам мой адрес. Что же касается комментариев — увы!

Сердечно Ваш,

Люсьен Февр.

ПРИМЕЧАНИЯ

1  Дюга, Шарль (1885 — 1957) — французский искусствовед, специалист по древнегреческой
вазописи. Профессор (с 1928 г.) и декан (с 1939 г.) факультета гуманитарных наук
Лионского университета. Академик  (с 1942 г.).

2  Лериш, Рене (1879—1955) — французский хирург, профессор Страсбургского универси
тета  (1924—1939), впоследствии почетный профессор Коллеж де Франс.


SUMMARIES

Individuality and Personality in History (Discussion)

The material represents answers to the questionnaire on the above-mentioned problem, circulated in 1988 among scholars of the humanities. The views expressed, varying and sometimes diametrically opposed, may be brought to three principal positions.

  1. Individuality exists always and everywhere, where homo sapiens is in existence, so the argument may only concern the problem of what kind of individuality it is. The type of individuality is rigidly connected with the type of culture. In different cultures individuality is differently constituted; the measure of man's individuality is also determined by the type of culture. The scholars holding this view object very strongly to the notion of «individuality» being used as appreciation.
  2.  
  3. Individuality may be formed only in some certain types of culture, e. g. ancient European or modern European (the Middle Ages omitted), or may appear with Christianity, or only in the Modern Times. A number of scholars think that in the Moslem and Japanese Middle Ages, the individual focus of culture is either unexpressed or very vaguely expressed. Yet some scholars spoke in support of N. I. Konrad's view, that both in the West and in the East the processes of the formation of individuality underwent parallel development.
  4.  
  5. The scientific notion of individuality should be somehow coordinated with the everyday appreciative notion according to which there may be individuals and non-individuals within one and the same society. At that, the indications of an individual are to be expressed through the measure of individuality, the traits of a leader, or some mental work accomplished by a person to achieve harmony of the personal and the social.
  6.  

George Duby. Amour courtois et promotion feminine. France. XIIe siecle

L'amour courtois est un jeu au cours duquel un Homme, pour conquerir une femme, souvent mariee, feint de s'abaisser devant elle et de la servir. Les premieres traces de ce rite se repandent en France dans le cours du Xlle siecle, dans des chansons et des romans composes pour le divertissement des chevaliers. L'historien de la societe doit se mefier de temoignages de cette sorte, dont on peut douter qu'ils refletent les comportements reels. Cependant, ces oeuvres ont en du succes; elle se trouvaient donc en correspondance avec la realite vecue et les modeles qu'elles proposaient furent imites. Pourquoi la societe aristocratique les recut-elle si bien? Voici la question qui se pose. L'amour courtois, d'abord, fut un critere de distinction sociale: respecter ses regles distinguait l'homme de cour de l'homme du commun.  L'amour


courtois d'autre part compensait les frustrations des tres nombreux chevaliers que les strategies familiales contraignaient au celibat. D'amour courtois enfin s'integrait au systeme d'education chevaleresque, comme exercice de maitrise de soi et de fidelite; il servait ainsi la paix publique et les princes favoriserent la diffusion de ce rituel.

A. J. Gurevitch. Medieval Merchant

The essay presents an attempt to give a general outline of the West-European medieval merchants in the 11th to 15th centuries. The activities of the merchants, entrepreneurs and usurers are here examined basically on a socio-psychological plane, as the activities of bearers of a certain system of values, the people of a specific type of social behaviour distinguished from the behaviour of representatives of other layers and social groups of feudal society. Therefore, the essay is centered not so much upon the riches of the merchants or their practice, as on their world perception very much determined by their status and activities, and in its turn leaving upon those activities its indelible trace.

The essay was first published in the book: L'uomo medievale/A cura di Jaques Le Goff. Roma; Bari, 1987, P. 271—317. (French version: L'homme medieval / Sous la dir. de Jaques Le Goff. P., 1989, p. 267-313).

Carlo Ginzburg. The Image of Witches Sabbath and Its Sources

The author of the paper presents an original hypothesis of the source of the image of witches' sabbath, suggesting that the myth of the sabbath arising in the context of «learned» culture was combined with archaic folklore beliefs widely spread (from Siberia to the Atlantic) and including certain elements of the cult of fertility and the cult of the dead as well. The author's hypothesis is opposed to the two extreme though equally one-sided views as to the origin of the image of witches' sabbath in Medieval Europe, one of which is expressed by the followers of the M. Murray tradition and based upon the belief, that sabbaths had been in the olden times none other than peasant secret gatherings (men and women alike) in honour of the «Horned God», and that such gatherings really existed; the other view represented by N. Kohn refutes any possible reality of the sabbath and ascribes its invention to clerical demonologists. The article was previously published in «Annales»   (1984, Vol. 39).

Ernest Gellner. Two Escapes from History

The paper explores the roots of two distinctive and influential styles of a historical thinking, each of which dominated an academic discipline in Britain during this century: social anthropology ('ethnography' in Soviet parlance) and philosophy. In each case, the crucial cause was the transplantation of a Habsburg problem to Britain.

The intellectual life of the Habsburg Empire during its final stage was torn between an individualist universalism, favoured by the political and economic centre, and a cultural romanticism, favoured by the centrifugal


ethnic groups. Bronislaw Malinowski, a native of Cracow, blended elements drawn from both these trends: a style of ethnographic research inspired by the desire to preserve and see a culture as a living totality, and a positivist rejection of explanation involving unobservables, which he specifically directed against the use of 'speculative history' in ethnology. Under his influence, such a 'Functionalism' became the dominant paradigm of social anthropological research in Britain after the first World War, and in effect continues to be practiced to this day.

Ludwig Wittgenstein was a philosopher from Vienna who faced the traditional problem of the nature and justification of human thought and knowledge. He did not, like Malinowski, blend elements drawn from each of the two main currents of his native Austria: instead, he successively offered pure and extremist versions of each of the two visions. In his youth, he proposed a theory of thought and language which saw these as being, in essence, identical in all men and which thereby turned cultural idiosyncrasy into an irrelevancy. In his later and influential work, he argued the very opposite: cultural custom, externalised in daily speech, constituted the only possible vindication of human thought. Hence each culture was self-sufficient and self-indicating, a conceptually autarchic island in space and time. Such a philosophy required thinkers to describe, but never even to attempt to explain or justify, the ordinary speech of men in its varied daily social contexts. This view dominated British philosophy during the period following the second World War.

Each of these two doctrines turned its discipline into an a-historical or even an anti-historical one.

L. P. Repina. Social History and Historical Anthropology: New Tendencies in British and American Medieval

The paper explores the evolution of the comprehension of social history and the coming-to-be of historical anthropology against the background of the general trend towards analytically oriented history, and certain specific features of the development of «the new historical science» within the framework of national historiographies as well. Besides, it also characterizes the principal tendencies of social history. A special attention is devoted to an analysis of various interpretations of the integrative function of social history in contemporary British and American historiography. The situation characteristic of «the new social history» today, is in detail shown through a description of its two most developed sub-disciplines: history of family and local history. The author shows certain serious methodological difficulties arising from the necessity of including history of smaller groups into a broader historical context. The future of the new historical synthesis is here closely linked with the elaboration of a new complex approach based upon the dialectical method of social knowledge.

S. V. Obolenskaya. «Everyday History» in Today's Historiography of the FRG

The paper deals with the trend called «Alltagsgeschichte» or «Geschichte von unten», which appeared in the historical science of the FRG at the turn of the


1970s. The representatives of the trend plunged into investigation of the life of the man in the street, which required a wider range of usual sources and new methods to use, in particular, the method of «Oral History». The «Alltagsgeschichte» in the FRG came in protest against traditions of «Deutsches Historismus», the global theories not always successful, against rigid diagrammes of the history of class struggle and stages of world history, characteristic of the vulgarized and dogmatically applied Marxism.

The author of the paper does not present the «Alltagsgeschichte» as a determinative trend in the West-German historical science today, but she believes it to be one of the fruitful branches in the tree of social psychology, investigation of mass consciousness, a complex study of Man.


ПАМЯТИ А. Д. САХАРОВА

Умер Андрей Дмитриевич Сахаров.

Крупнейший ученый, так много сделавший в области термоядерной физики, теоретик, искавший новые пути в науке, практик, создавший водородную бомбу ради поддержания мира путем ядерного сдерживания.

Все это очень важно.

Еще важнее то, что ученый и человек слились в нем воедино, и рядом с нами на нашей земле и в нашей стране жил необыкновенный человек, наложивший отпечаток своей личности на все, что у нас происходило.

Вспоминая и размышляя об А. Д. Сахарове, мы думаем о том, что он оставил нам и каковы для нас «уроки Сахарова».

Величайший его урок — это возможность соединения в человеке и ученом подлинной внутренней свободы и глубокой, связывающей ответственности перед обществом. Поистине независимый, не боявшийся ничего на свете, не руководившийся ничем, кроме собственной совести, он отдал людям свою прекрасную жизнь. Как настоящий теоретик, он размышлял над коренными проблемами жизни общества, но готов был в любую минуту, переходя от размышлений к действию, броситься на помощь страдающему от несправедливости человеку и в этой борьбе не отступал никогда, выполнял свой долг до конца.

Другой урок Сахарова — возможность соединения политики и нравственности. Говорят, что это несовместимо. Конечно, он не был политиком в общепринятом смысле. Но всей своей жизнью он доказал, что твердая нравственная позиция является непременным условием выработки и сохранения твердой политической позиции.

Еще один урок. Выяснилось, что и один в поле воин, если воин предан идеалу свободы и в каждый данный момент готов сделать выбор, никогда не изменяя ни себе, ни другим.

Сахаров преподал нам уроки честности и доброты, соединенной со спокойной непримиримостью. Уроки абсолютной естественности, искренности, верности самому себе — на вершине успеха и под огнем преследований. Это дает надежду. Оказывается, все это возможно. Ученый может прожить жизнь так, чтобы не пришлось стыдиться за свои поступки. Оказывается, можно несмотря на травлю и клевету остаться гармоничным и счастливым человеком. Но, может быть, для этого нужно быть Андреем Дмитриевичем Сахаровым?

Сухая старческая фигура, склоненная к плечу голова в венчике легких седых волос, неровная, медленная речь, спокойная доброта в лице, глаза, из которых лился свет правды и добра — таким навсегда запомним его облик.

Большое счастье для нас было — жить в одно время с этим человеком и даже чувствовать себя его коллегами. Безмерное несчастье — его потеря.

С. В. Оболенская


УМЕРЛА ЛИДИЯ ГИНЗБУРГ

Умерла Лидия Яковлевна Гинзбург (1902 — 1990). Сейчас исторически и человечески существенно осознать и определить непреходящий смысл жизни, работ и самого душевного стиля Лидии Гинзбург в судьбах русской культуры XX в.

Понять и попытаться включить этот индивидуальный стиль в единый социально значимый образ мыслей (и действий) нашей интеллигенции накануне века ХХ1-го.

Лидия Яковлевна Гинзбург была — я говорю о своем ощущении — наиболее нормальный человек в нашем современном нравственном и интеллектуальном общении. Ее работы, особенно ее записи, опубликованные в последние годы, — это тот чистый, ясный, трезвый воздух, без которого в нашем замутненном, приподнятом, взвинченном, взвихренном, истеричном мире дышать было бы совсем трудно; надеяться — почти невозможно.

Вот многое разъясняющие слова самой Лидии Яковлевны:

«Странные люди дают нам ощущение дифференциации, несовпадения; нормальные люди — радостное переживание точности, безошибочного совпадения с какой-то предощущаемой правильностью, одновременно отвлеченной и практической. Вся структура нормального человека держится на одном из прекраснейших достижений внутренней человеческой культуры — на здравом смысле.

. . .Здравый смысл — это по преимуществу верное чутье на масштабы и иерархию вещей. . .

. . .Не понимаю, — сказал мне Эйхенбаум задумчиво, — как это Вы могли от моря, солнца, акаций и проч. приехать на север с таким запасом здравого смысла. . .»

Это — из различных страниц «Человека за письменным столом».

И такие записи возможно умножать.

О Лидии Яковлевне даже слова посмертной памяти надо говорить ее ритмом, ее формой мысли. Тогда общение — без которого трудно работать — продолжается. Она всегда умела жить, отстраняя свою жизнь, свой душевный стиль, сохраняя трудное мужество самосознания. Именно потому и горе ее ухода выговаривается только вместе с ней — человеком, без которого многое теряет смысл — Лидией Яковлевной Гинзбург.

Высокий здравый смысл и мужественный историзм — вот чем непохожа Лидия Гинзбург на большинство сегодняшних властителей дум, вот почему она столь необходима в нашей жизни.

Действительно, в круге моего и моих друзей общения — я не знаю человека с таким высоким здравым смыслом. Это — Кантовская способность суждения. Способность судить о конкретном явлении нашей психической жизни, об этом единственном поступке — с высот самого общего мира идей, — но так, что этот единственный, реальный, повседневный поступок изменяет самые общие идеи, углубляет и преображает то самое, «судящее» Я.

Сегодня нам по горло необходим разум. Необходимо ясное и живое чувство.   Но  особенно  необходима именно  способность суждения.  А  ее


просто нет, ее почти не существовало в нашей истории. Из всех людей, кого я знал, этой способностью — этой творчески воплощенной способностью — в наибольшей степени обладала Лидия Яковлевна. В этом плане — и это не преувеличение некролога, но мое глубокое убеждение: работы Лидии Яковлевны Гинзбург могут быть более переломны в судьбах русской интеллигенции XX в., чем «Вехи» 1909 г. Правда, здесь уже дело за самой нашей интеллигенцией. Сумеет она или нет прочитать необходимые страницы. ..

Имею в виду, прежде всего, публикацию размышлений за 20-е, 30-е, 40-е, 50-е, 60-е—80-е годы. Это и есть действительное самосознание русской интеллигенции, — ясное, трезвое, суровое и четкое, — которое способно изменить, обратить в истинно цивилизованное русло наши мысли, нашу творческую потенцию. Больше всего в нашей высокой духовной жизни за последние 200 лет нам не хватало и особенно не хватает сейчас именно высокого здравого, здорового смысла, той способности суждения, что свойственна «цивилизации, могущей порождать культуру»   (слова Мандельштама, полюбившиеся Лидии Яковлевне).

Когда — в одном из «Тыняновских сборников» — впервые появились заметки Лидии Яковлевны «Поколение на повороте», — эти гениальные строки о судьбах русской интеллигенции после революции, — мы (говорю о себе и своих ближайших друзьях) испытали острое чувство освобождающей радости; читали эти страницы вслух, неоднократно, как лучшие стихи, и сразу же послали автору телеграмму. Это был тот самый необходимый глоток воздуха, без которого стало уже совсем невмоготу. С этого времени возникло личное — хотя и не столь частое — общение с Лидией Яковлевной Гинзбург.

Были письма. Никогда я не получал столь точных, ясных, — в самую цель входящих, — мыслей о своих работах. Теперь снова остался без лучшего читателя.

Но сейчас хотел сказать о нашей встрече, примерно за полгода до смерти Лидии Яковлевны. Она была очень слаба. Трудно двигалась. Но вот начался разговор, и — снова радостное чувство — возникло ощущение трезвой, глубокой, ироничной, внешне суховатой и невероятно точной, единственно бьющей в точку, — мысли. И, может быть, самое основное ощущение — удивительного совпадения литературоведческого, исследовательского разума и — психологической, личной, отстраненной и тем глубже проникающей в самую сердцевину человеческой глубины постижения.

Удивительно молодой ум и вся человеческая суть: в той странной трагичности, ответственности, неотвратимости решений, что свойственна только молодому человеку, впервые и навсегда решающему свою жизнь и, скажу более жестко — свою профессию, свое мастерство.

По-настоящему трагично, что из нашего мира культуры ушла Лидия Яковлевна Гинзбург.

В. С. Библер

 
Ко входу в Библиотеку Якова Кротова